О књизи: 2017 / Тетка Двозија је имала кућу са тремом. Једина оваква кућа у целом Краснопољу. Трем је био дугачак, велики, са стране покривен даскама украшеним резбареним коврчама, имао је кров и две клупе уз бокове. Трем господара, како рече Семка Мурзик. Звали су га Мурзик јер су му на лицу увек били остаци доручка. Када је почела да пада киша, ми клинци из свих крајева улице сјурили смо се на трем господара и заузели клупе, чекајући кишу. И чим смо сели, на трему се појавила тетка два. Изашла је са столицом, коју је поставила одмах на врата. Села је на њега, нашавши се у центру нашег друштва и, као одрасли, питала нас да ли нам смета. А када смо једногласно одговорили да то не смета, она се окренула ка вратима и повикала: „Душа, донеси нам килах.!